Дати подршку Хришћанима у Кенији
Прошле недеље неколико браће се вратило у Наироби:
17. фебруар: „Мало по мало поновно остварујемо контакт са градом, са заједницама и појединцима. Наишли смо на исте гужве у саобраћају, бучне "мататусе" (мини-аутобусе), масе људи у центру града, прашину … Полако нестаје напетост међу људима након недеља силних сукоба у разним деловима земље. Сви се брину о резултату преговора. Неки људи помажу у хуманитарним акцијама збрињавања прогнаних, или у обнављању атмосфере мира. Ово је кључан тренутак за целу земљу јер ова ситуација може развити већу свест појединаца о одговорности за мир и правду у друштву. Цркве су присутне у овим дешавањима и помажу људима да размишљају о ономе што се догодило у земљи. Треба учинити још пуно тога, јер се многи још ослањају на говоре обележене пропагандом. Мишљења се и даље разилазе, међутим, када послушате људе на лицу места, чућете како причају о солидарности међу различитим племенима и о сведочанствима братства.“
Од 26. до 30. новембра 2008. године
Објављивање овог сусрета догодила се у трагично време за Кенију. Сваки дан медији преносе вести о насиљу које је пратило изборе. Кенија и жртве тамошњих страдања биле су у свим нашим молитвама током Сусрета у Женеви.
Пастор Симон Гитиора и отац Петар Муигаи су одговорни за службу младих презбитеријанаца и католика Кеније. Дошли су у Женеву посебно због објављивања сусрета у Наиробију. Јафет и Петар, млади из Наиробија, надовезали су се на брата Алоиса:
Јафет: „Срећни смо што ћемо бити домаћини афричке станице „Ходочашћа поверења на земљи“. Показаћемо вам како млади у нашој земљу пружају подршку нади. Видећете колико је гостопримство важно у нашим породицама и заједницама.“
Петар: „Желим свима да кажем на језику свахили: „Карибу Кениа, добродошли у Кенију!“
Прва реаговања
Сусрет је поздрављен са великим одушевљењем.
Из Уганде: „Веома сам срећан што Тезе организује сусрет у Наиробију. Мислим да се сусрет одржава у право време јер је многим младим људима у Африци потребан једноставан духовни живот и јер Кенија и многе друге афричке земље пролазе кроз нестабилна ратна времена, насиље за време избора, недостатак образовања… Стојим на располагању за било какву подршку или савет у складу са својим могућностима везано за припреме сусрета младих.“ Роберт
Из Танзаније: „Ми који смо били у Тезеу покушаћемо да позовемо и друге младе људе из Танзаније да учествују на сусрету у Наиробију… одлучили смо да се састајемо сваке прве недеље у месецу како бисмо се молили, певали, размишљали и разговарали, а сада можемо да разговарамо и о томе како помоћи око припрема за сусрет у Наиробију.“ Каролина
Из Уганде: „Напокон Тезе организује сусрет и у источној Африци! То је предивно! Надам се да ће се свидети младима, да ће имати могућности да учествују и да ће бити на време обавештени! Дајем вам сву своју подршку и молим се за вас…“
Из Уганде: „Веома смо срећни што је договорен афрички сусрет, посебно зато што је то први такав сусрет након много година. Овде у Уганди непрестано смо у контакту једни с другима и надамо се да ћемо бити део сусрета у Наиробију.“ Исаија
Из Уганде: „Последњих неколико дана смо овде били преплављени информацијама о догађајима у Кенији који су уследили након председничких и парламентарних избора 27. децембра. Видевши како се насиље погоршало због разлика међу Кенијцима, верујем да је 2008. година одлично време за припремање сусрета и за покушај помирења људи и за заједничко размишљање о томе како превазићи препреке које нас раздвајају. Како можемо превазићи разлике између Кикујуса и Луоса, људи из Уганде и Кеније итд.?
У сврху припрема за овај догађај, мислим да би могли овде у Кампали да оформимо малу припремну групу и можда да водимо редовне молитве у Макеререу. Можемо контактирати различите парохије и епархије како би нам се њихови представници придружили у припремама.“ Бонифације
Браћа у Кенији
У ишчекивању овогодишњег сусрета у источној Африци, три брата заједнице су посетила Кенију у октобру 2007. године. Један од њих из Конга (ДРК) пише: „Стигли смо сигурно и права је радост поново се вратити на места која смо посетили у фебруару. Поново имамо прилику да искусимо јавни градски превоз! Прилично је живахно! Одсели смо у кварту званом „Руарака“ код Националног центра младих где се налази мала капела у којој свако јутро имамо молитве, а понекад и Евхаристију коју предводи свештеник задужен за Центар. Наш живот у привременој малој заједници од троје браће је врло, врло једноставан. Имамо свега неколико ствари, али ништа нам не недостаје… Јуче смо посетили долину Матаре и Кариобанги. Било је предивно срести неке младе које познајемо, на пример Кена, Бена и Алису, који су били у Тезеу ове године, као и оне који су били претходних година… Затим смо имали заједничку молитву у цркви Св. Мартина са 30 деце и двадесетак младих. Подсетила нас је на молитву са браћом која живе у Сенегалу: врло једноставна молитва, али пуна радости.“
Други брат наставља: „Овај месец октобар је довео до напретка у уводним припремама за сусрет младих који ће се одржати крајем новембра 2008. Били смо у могућности да посетимо тридесетак жупа, школа, верских заједница… Успоставили смо добре контакте са Презбитеријанском, Англиканском и Католичком црквом; други су започели са Баптистичком црквом… Од фебруара би требали да наставимо са посетама и да учврстимо контакте са младим људима… Изазови су различити: организација, увођење у медитативну и веома тиху молитву… гостопримство у четвртима; учествовање младих из различитих друштвених прилика… Међународна димензија сусрета; ново искуство; наш захтев за помоћ у организацији тих дана; занимање за сусрет у чијем је средишту молитва - све ово представља начине како покренути локалне младе људе.“
Прва браћа стижу у Наироби крајем фебруара.
