TAIZÉ

Милано испуњен духом брата Рожеа

 
Од 28. децембра 2005. до недеље 1. јануара 2006.г одине на Тезеовом 28. Европском сусрету младих у Милану, првом сусрету након смрти брата Рожеа, је присуствовало 50 000 младих.

Писана порука од пријатеља примљена у току ноћи. Ана се много касније сећа како је чула о смрти брата Рожеа 16. августа прошле године, док је била на распусту. „Моја прва реакција је била чуђење како такво насиље може да постоји,“ каже 28-мо годишња учитељица. „У мислима су ми биле слике села Тезе, Цркве, тако мирне; у таквом окружењу у коме је такав чин деловао потпуно немогућ!“ А када се пријавила за Тезеов сусрет у Милану – њен четврти сусрет – питала се како ће овај сусрет функционисати „без брата Рожеа“. „Моји пријатељи и ја смо били помало забринути,“ признаје она.

Али окупљање које је почело у Милану у среду, се дешава „на уобичајени начин“, толико уобичајен да је млада Францускиња била скоро изненађена: иста атмосфера, исте песме, исте молитве… Све ове групе из Источне Европе, Пољаци, Литванци, Румуни и Украјинци, довикују се радосно, у дубоком снегу који непрекидно пада у овом италијанском граду : По организаторима, 50 000 младих, од којих одређен број њих носи светло плаве ранчеве Светског дана младих. Али овде, више него у Келну прошле године, атмосфера је контемплацијска: увече, тишина молитве обавија огроман сајамски парк.

„Уствари,“ каже Ана гледајући у снег који прекрива велику групу младих, „брат Роже је овде, међу нама.“ „Тезеови сусрети без брата Рожеа су нешто као Светски дан младих без Јована Павла II,“ примећује Отац Јохан Бони, из Папског савета за јединство Хришћана. „Јасно је да је брат Роже био подстрекач ових сусрета; он је био њихов израз. А ипак, прилично је очигледно да се десио прелаз: заједница је обезбедила континуитет, и брат Алојз га је заменио, без икаквог прекида.“

„Желео бих да је и даље овде…“

„Његово одсуство је као празнина“, шапуће млади православни Рус. Ово је његов седми или осми Европски сусрет; није тачно сигуран који. „Понекад смо ручали заједно са братом Рожеом“, сећа се, „и желео бих да је и даље овде…“ Ипак време за тугом и противљењем је прошло. Вечерас, после молитве, овај младић је чак пронашао и извесно „значење“ смрти брата Рожеа, „духовно значење“. „Када помислимо да је живео скоро 60 година у свом манастиру, и да је брутално насиље овог света букнуло у његовом животу… Његова физичка смрт је апсурд, али може се рећи да је брат Роже је отишао право до краја свог пута вере: отишао је као мученик.“

Тешко је да се разуме, али и брат Алојз, наследник брата Рожеа, говори у својој првој медитацији о „трагичној смрти“ која „остаје тајна за све нас“, подсећајући нас како је брат Роже покренуо ово „ходочашће поверења“ пре двадесет година. И наставља: „кроз свој живот, брат Роже је често постављао ово питање: зашто невини пате? А сада се и он сам придружио многим онима чија су искушења остала необјашњена.“ Али брат Алојз одбија да се овде заустави, охрабрујући младе данашњице да следе „пут који наме је брат Роже показао.“ Пут који описује једном речју - „поверење“, израз који се понавља много пута у недовршеном писму оснивача Тезеа, и који је подељен свим младима на сусрету.

Слушајући га, Марија каже одобравајући: „Сада требамо да гледамо на будућност.“ Она је Украјинка, Греко-католик из Кијева. „Смрт је бесмислица, и данас морамо да гледамо напред, и да се надамо.“ И она наводи последњу реченицу „Недовршеног писма“: „У мери у којој наша заједница ствара у породици народа могућност за ширење…“

Тражећи поверење и наду

Управо ширење, и деловање: током ова четири дана, Тезеов сусрет предлаже младима старијим од двадесет година радионице за размишљање, дискусију и лично сведочење. Млади људи се интересују за ове предлоге јер се чини да генерација која је била у Тезеу 2005.године трага нарочито за поверењем и надом.

За Ану, на пример, ови сусрети сигурно значе неопходну паузу у животу која је „мало препуњена“. Али пре свега, они дају смисао да се настави „и даља иста“ вера у нашем свету: „Ако постоји толико младих људи који су спремни да проведу Нову годину у молитви, и на некомерцијализован начин, то заиста значи да постоји нада,“ каже она.

Повереље и нада је оно што тражи такође и Луција, двадесетосмогодишња Словакиња, којој је ово први Тезеов сусрет. Она је лекар, специјалиста педијатрије и лечења рака. Она дискретно говори о свом раду где је чување наде „неопходно“. „Није лакше родитељима болесног детета када им кажемо лошу дијагнозу, иако ми имамо наду“ признаје. „Без сумње, много више успевамо да пренесемо наду кроз наш став, него ли речима.“

Ово се надовезује на размишљање Марселина, младог Португалца који долази из Тогоа. За њега, поверење о коме прича брат Роже је „поверење које је највеће изнутра, оно које утиче на наш став: свет можемо променити само изнутра, баш како је брат Роже чинио.“ „То је тачно“, каже Софија такође из Португала, „брат Роже је имао дар да говори о стварима које вас додирују изнутра.“ И наставља да говори како је веома „дотакло“ прошле године у Лисабону, када је брат Роже говорио о миру.

„Нема сумње, јер нада почива пре свега у повезаности, а брат Роже је знао како како да оживи повезаност,” додаје Отац Константино Фјоре. За овог младог свештеника из миланске парохије Франческа Романа, једне од 350 парохија које су примиле учеснике, нада се не рађа из говора нити из улога: „Не може се допрети до нечијег срца другачије осим повезаношћу.“ То је оно што млади дијецезални свештеник примећује, са извесном носталгијом, колико недостаје присуство брата Рожеа. „Он није био задовољан само са речима о нади. Он ју је живео.“

Isabelle de Gaulmyn, дневник La Croix, 30. децембар 2005

Следећи Тезеов Европски сусрет младих ће се одржати у Загребу, од 28. децембра 2006. до 1. јануара 2007. године, као одговор на позив кардинала Јосипа Божанића, загребачког надбискупа и председника Хрватске бискупске конференције.

Обновљено: 1. април 2006.