У Москви

Захвалност Тезеа Руској Православној Цркви

Током посете Москви, брат Алојз је уручио патријарху Алексију II Московском следећи текст

Након смрти брата Рожеа, за мене је било неопходно да дођем у Москву са двојцом браће, и то у првој години моје нове службе, како бих пренео жељу наше Заједнице да настави свој пут у великој блискости и дубоком поверењу са Светом Руском Православном Црквом. Брат Роже је тај пут отворио за нас и моја жеља је да ми, његова браћа, корачамо његовим стопама.

Било је то децембра 1962. године када су створени приснији односи између наше заједнице и Московске патријаршије, успостављени посетом митрополита Никодима. Брат Роже га је увек сматрао за доброг пријатеља. И последњи пут је успео да прича са њим, неколико тренутака пре његове смрти, у предсобљу папе Јована Павла I.

Патријарх Алексије II се сетио своје посете Тезеу, када је био архиепископ у Талину.

Године 1977. епископ Серафим у Цириху охрабрује брата Рожеа да посети Руску Православну Цркву. На позив патријаршије, 1978. брат Роже је у пратњи двојце браће отишао у Москву. Два дана је био у Лењинграду, где се поново сусрео са митрополитом Никодимом, као и са митрополитом Кирилом, који је тада био ректор богословије.

Године 1988., брат Роже је још једном посетио Москву, са још једним братом, поводом хиљаду година крштења Руса. Брат Роже је такође посетио Јарослав, Кијев, а био је позван и на локални сабор Руске Цркве у Лаври Светог Сергеја.

Током те посете, уочи суштинских промена које су требале да промене земљу, брат Роже је разумео и даље огромну потребу Руске Православне Цркве да врши своју службу. Схватио је да је неопходно подржати је. У договору са патријаршијом, Тезе је у Француској наручио штампање милион копија Новог Завета на руском, у синодалном преводу, и почетком 1989. године послао их за Москву, Кијев, Минск и Лењинград како би Православне парохије могле да их поделе. Три године касније, у истом смислу, Тезе је организовао штампање делова из Новог Завета на руском, бугарском и румунском, и послао их је трима патријаршијама.

Због ове испоруке, митрополит Филарет из Минска је дошао у Тезе у пролеће 1989. године да се захвали брату Рожеу. Митрополит Кирил, који га је наследио на месту председавајућег у Одељењу за спољне послове, дошао је 1990. године. Он је и раније, као студент у Босеју, посетио Тезе.

Од 1990. године, млади православни Руси почињу да учествују на међународним сусретима младих организованим од стране Тезеа, или у самом Тезеу или у неком од већих градова Европе. Од тада па надаље, Тезе дочекује младе православне Русе. Ми такође примамо младе Православце из Белорусије, Украјине, Румуније, Бугарске и Србије. Њиховим присуством, многим младима из других земаља они пружају живо сведочење Православља.

Заједница Тезе никада није желела да скупи покрет младих око себе. На против, она охрабрује младе да се по повратку кући посвете својим земљама, градовима и својим парохијама. Младе Православце често прати свештеник. За нас је важно да овакво учешће буде праћено благословом епископа. Током лета, Православна литургија се служи два или три пута недељно (у једном тренутку је представник Московске патријаршије у Паризу донео покретни олтар за православну капелу у Тезеу).

Сваке године, порука коју патријарх Алексије II шаље поводом Европских сусрета је веома цењена подршка.

У многим деловима света, Хришћани се данас суочавају са изазовом преношења вере на младе генерације. Са наше стране, можемо тврдити да чак и данас монаштво, усредсређено на оно најбитније, може бити живо сведочење Јеванђеља који се јасно обраћа младима.
***

Дошли смо у Москву да би изразили захвалност за везе са Руском Православном Црквом које је наша заједница могла са временом да прошири. Ове везе су укорењене у породичној историји брата Рожеа, које је он једнога дана овако описао:

„Моја дубока љубав према Православној Цркви датира још из мог детињства. Током Првог светског рата Руси су морали да беже из своје земље. Моја мајка их је примила неколико и ја сам слушао њихове разговоре. Касније, испричала ми је о мукама кроз које су пролазили. После тога, док сам био млад, живели смо близу једне руске православне цркве. Учествовали смо у служби, слушали дивне песме, и успео сам да приметим патњу на лицима ових Хришћана који су дошли из Русије.“

Мало по мало, Заједница Тезе је открила оно што је брат Роже назвао „једном од тајни Православне душе“. Ова тајна се може наћи, пре свега у оданој молитви где Божја доброта постаје видљива.

Пре свега кроз молитву, литургијску или молитву у срцу, Православци налазе приступ великим тајнама вере, ваплотењу Христовом, његовом васкрсењу, сталном присуству Светога Духа у Цркви.

И кроз ове тајне, Православље разуме величину људског бића. Бог је постао човек како би људи могли да учествују у његовом Божанству; а човек је позван да буде преображен са Христом већ овде на земљи.

Брат Роже је наглашавао колико је важно за наш монашки живот да славимо преображење Христово, залог нашег сопственог преображења. У том погледу, постоји читав смисао за нас што смо у Москви за Празник Вознесења. Јер овај празник показује да је људскост Исусова заувек „обожена“, и то је обећање нашег учешћа у божанском животу.

У Тезеу осећамо неограничену захвалност према Православној Цркви јер је одржала у животу све ове стварности вере кроз векове, а у великој верности Црквеним оцима. Грчке очеве је открио Запад захваљујући Православцима, а у Тезеу мисао Грчких отаца је најважнија за образовање младе браће наше заједнице.

У овом времену када се границе међу народима и културама отварају све више, ми морамо да учврстимо братске везе. Да би створили нове споне поверења између Истока и Запада, теолошки, а пре свега духовни допринос Православља је неопходан. Хришћани са Запада заиста имају потребу да схвате вредности вере и човекољубља смештених у Православљу. Зато, са наше стране, ми би желели да пренесемо младим људима из многих земаља, које примамо у Тезеу, ту визију Бога, људи, и Цркве, надахнуту Источном традицијом.

Такође са захвалношћу примамо љубав литургије, смисао и значење традиције. Али оно јединствено се налази у искуствима Хришћана који су преносили своју љубав за Христа из генерације у генерацију, нарочито оних који су исповедали своју веру па чак и по цену свога живота.

Брат Роже је имао бескрајно поштовање према томе кроз шта је прошла Руска Православна Црква; и пише: „У њиховим невољама православни Хришћани су знали да воле и опраштају. Доброта срца за многе од њих је животна стварност.“

Да ли би та способност за добротом и опраштањем могла да помогне данас друштвима, која су жртва оштрих сукоба, да се не распадну?

У својој последњој књизи, неколико недеља пре његове смрти, брат Роже је изрекао речи које остају присутне међу нама браћом:

„У Тезеу ми волимо Православну Цркву свим нашим срцем и свом нашом душом. На местима где се Православци моле, лепота песама, тамјан, иконе – прозори отворени Божјој стварности –, символи и гесте Литургије служене у заједници са Хришћанима кроз векове, све ово нас наводи да приметимо „радост небеску на земљи“. Наше цело биће је гануто, не само у разуму већ и у осећајности, па чак и у телу.

Како да изразимо захвалност Православнима, нарочито онима у Русији, Белорусији, Украјини, за све оно што су били у искушењима која су издржали током седамдесет година, и за све оно што су данас?“

Брат Алојз из Тезеа
Москва, Вознесење Христово 2006.

Printed from: http://www.taize.fr/sr_article4092.html - 12 December 2019
Copyright © 2019 - Ateliers et Presses de Taizé, Taizé Community, 71250 France