Мађарска

Пратећи избеглице

Ференц, отац породице која живи већ неколико година у Тезеу како би помагали добродошлицу младих, отишао је да сретне избеглице који у десетинама хиљада стижу у Мађарску. Као Мађар, он припрема три млада волонтера из Тезеа да неколико недеља живе као "Мала привремена заједница”. Он пише:


фотографија: Kristóf Hölvényi

Стигли смо око поднева, са Кристофом, младим пријатељем фотографом, на границу која дели Мађарску и Србију. По изласку из мирног села Реске, одједном се пред нама видео избеглички камп од око два или три хектара са обе стране малог сеоског једва утабаног пута. Видели су се шатори свих боја, неколико већих шатора, два пластеника од оближње фарме претворена у спаваонице, четрдесет мобилних тоалета и импресиван број људи. То је било место доласка и пријема избеглица у Мађарску. На уласку у камп са стране села два немачка волонтера су усмеравала саобраћај и слали сва возила ка импровизованом паркингу на пољу. Пропуштали су само (ретких) возила мађарске полиције, амбулантна кола и набавке од стране разних удружења која помажу избеглицама.


фотографија: Kristóf Hölvényi

По прузи која сече мали асфалтни пут, воз није прошао годинама. На срећу, јер је ту проток људи био густ и без прекида. Замислите то као нешто попут доласка група на Европски сусрет: непрекидна колона ходочасника који са југа долазе пешице, у правцу севера.

Одмах ме је погодио број породица са децом, од којих неки са бебама у колицима која нису баш практична на железничкиим пругама, труднице, баке и мушкарци у годинама, потпомогнути од стране оних који су млађи. Провео сам добрих пола сата без могућности да изустим неку реч или померим се, гутајући своје сузе. Ранчеви људи су уопштено били много мањи од оних са којима млади долазе у Тезе на недељу дана. Најбоље опремљени су имали планинарске ранчеве, али многи су носили само пластичне кесе, као да су се враћали кући из куповине у продавници.

Са Кристофом смо отпешачили до границе са Србијом, идући насупрот тока избеглица. Изгледали су исцрпљени, пре би се рекло уплашени, али су се веома брзо насмејали првим речима које смо им упутили на арапском или енглеском: "marhaban, assalamu aleikoum, welcome..." Неколико метара пре границе, на мађарској страни је стајала одвратна гвоздена ограда, зид срама изграђен 25 година након распада Гвоздене завесе. Тог дана, место на коме је пролазила железница је и даље било отворено и којим су сви пролазили. Укорачили смо неколико стотина метара у српску страну. Граничари као и неколико мађарских војника посматрали су нас без да ишта кажу, али на српској страни нисмо уочили никакво присуство институција. Граница између две земље је била у средишту пажње светских медија и могле су се видети камере најпознатијих светских телевизијских кућа...


фотографија: Kristóf Hölvényi

По повратку у Мађарску разговарао сам са људима из мађарске канцеларије Високог комесара за избеглице Уједињених нација који је дошао из Будимпеште да установе број. Међу њима је била и Сиријка која је непрестано понављала новопридошлима на арапском најважније информације: "Након 10-минутне шетње наћићете пријем избегличког кампа, где ћете наћи храну, лекаре, шаторе за одмор, одећу, обућу, ћебад ако желите да преноћите ... затим мађарске плаве аутобусе који ће вас пребацити до избегличког кампа где ћете моћи да поднесете захтев за азил."

Према Уговору из Даблина који је Мађарска покушала више или мање да поштује, захтев за азил се мора испунити у првој земљи уласка избеглица у Европску унију. Свако мора попунити формулар и оставити отисак прста. Та последња ставка је уплашила многе људе ... Током суботе, 12. септембра, мађарске власти су превезле 4 500 људи аутобусом до разних избегличким кампова, у поређењу са бројем који су нам људи из агенције Уједињених нација шапнули у 22:00ч - пребројали су 11,000 прелазака! Они који нису ишли аутобусом, пролазили су кроз поља кукуруза који су врло високи у ово доба године. Већина је отишла директно са кријумчарима који су чекали на оближњој бензинској пумпи (1.5 км). Такође су нам понудили да нас одвезу до Будимпеште (око 220 км) за 100 евра. Нисмо били у могућности да добијемо цене за Беч или Минхен. Најсиромашнији су наставили пешке до најближе железничке станице, али их је често зауставила регионална полицијска патрола.

Било је невероватно видети како је организован пријем кампа без икаквог координационог центра и како су организације свих врста радиле заједно. То је била још једна слика Мађарске и централе Европе, оне коју медији нису били увек у стању да пренесу. Видео сам младе који су стизали из Будимпеште аутомобилом и питали да ли могу да помогну. Пет минута касније имали су ознаку "волонтер" на својим мајцама и делили су храну или купили смеће које се гомилало у све већим гомилама на ивицама кампа. Уверен сам да је нешто суштински почело у мађарском друштву и да би многи данас наставили да пруже конкретну подршку сталним избеглицама. Да, истина је да неки политичари играју страшну политичку игру где је најважнија ствар предстојећи избори. Да, мађарски епископи имају потешкоћа у тумачењу речи папе Фрање. Да, постоје реална страховања у популацији који треба саслушати и разумети. Али било је толико добре воље, толико људи на улицама, на железничким станицама и граници који су спонтано кренули напред да помогну избеглицама. Сви ови људи су показали да гостопримство није празна реч и да још увек постоји у нашем друштву.

Млади волонтери из Тезеа који су стигли након затварања границе од стране мађарских власти 15. септембра, вероватно неће видети никакве велике групе избеглица који улазе у земљу као што је био случај у последње три или четири недеље. Међутим, неки су још увек тамо, неки су се вратили или су враћени у Мађарску из других европских земаља, остали настављају да долазе из Србије, Хрватске и Румуније. Кријумчари праве богатство. Тако смо мислили да је најкорисније у овом тренутку је да дамо свој допринос програму започетом од стране језуита: "Hospes venit, Christus venit". Ово је програм који ће покушати да:
1. Прикупи понуде за помоћ избеглицама, чиме доприноси хитној помоћи.
2. Ангажује дијалоге у оквиру мађарског друштва.
3. Помогне у интеграцији избеглица који попуњавају захтев за азил у Мађарској.

Тренутни пројекат

Конкретно, од следеће недеље, волонтери из Тезеа ће ићи свакодневно у бивше сиротиште северно од Будимпеште, где су окупљене све малолетне избеглице стигле у Мађарској без родитеља. Постоји нада да се помогне овој деци која су изгубили све и да се улепшају њихови дани.

« Hospes venit, Christus venit »

Printed from: http://www.taize.fr/sr_article19617.html - 9 December 2019
Copyright © 2019 - Ateliers et Presses de Taizé, Taizé Community, 71250 France