Љубљана, мај 2012.
Мозаик сусрета у јеку словеначког пролећаОд 28. априла до 1. маја 2012. одржао се међународни сусрет младих у главном граду Словеније. Ова нова станица ходочашћа поверења на земљи је омогућила младима из разних земаља да доживе словеначко гостопримство и да учврсте своју веру.
На обалама Љубљанице, први прави дани пролећа су одали диван утисак блажености у пешачкој зони центра града. Као и у мозаику, сваки од учесника, волонтера, хришћана града је својим присуством допринео бојама, а разноликост земаља, генерација, култура и хришћанских вероисповести дао је праву идеју о универзалности Цркве.
Неке је овај догађај подсетио на раније окупљање одржано пре двадесет пет година у истом граду, кога се брат Алојз присетио у својој медитацији прве вечери сусрета.
Млађе генерације носе сећања на сукобе који су, пре две деценије, поделили овај део Европе. Стефан, из јужне Аустрије, пише:
Прелазак граница, то је оно што су сви млади који долазе изван Словеније искусили да би стили у Словенију. Марија и Радек из Пољске, објашњавају како је њихов пут до Љубљане већ постао саставни део ходочашћа поверења:
По доласку, ходочаснике је примио тим волонтера из града и околине, који су се припремали за овај тренутак неколико недеља. Парохије домаћини, као и парохијски центар за младе, су мислили о свакој ситници и доласци су заиста били очекивани. Матеј, из једне од парохија домаћина града, пише:
Млади ходочасници су дошли из тридесет земаља, посебно из Централне и Источне Европе - Мађарске, Украјине, Пољске - али и Западне Европе, па чак и Непала и Новог Зеланда! Младић са Новог Зеланда каже:
Као што је често случај на сусретима ходочашћа поверења, понуђено и примљено гостопримство је једно од најупечатљивијих сећања. Неки млади су добили бицикле да олакшају кретање, а друге су домаћини испраћали сваки дан. Последњи дан су деца била тужна јер њихови гости одлазе. Лукас из Индонезије описује ово кратко пријатељство:
Понекад комуникација није баш била лака, али то није омело добру вољу која се свуда осећала, како објашњава Данијел из Немачке:
Сваки дан, јутарња молитва је била у црквама града, након којих су разговори у малим групама омогућавали младима да продубе своје размишљање о текстовима Светог писма и темама из „Писма 2012. Ка новој солидарности”. У поподневним сатима, младима и Хришћанима града предложено је неколико радионица: о питањима везаним за веру, уметност, друштвени живот. Међу предлозима је укључен и обилазак Српске православне цркве, сведочење депортоване особе и сусрет у кући заједнице Арка, разговори са Малим Исусовим сестрама које живе у Љубљани и Загребу. Људи ангажовани у друштву и политичке вође су подржали сусрет својим присуством, а млади из различитих земаља су примљени у Скупштини града на неформалном састанку. За вечеру су се млади окупили у парку, на позив исусовачке заједнице града, који су дали на располагање цркву Светог Јосифа, највећу цркву у граду. Декорација је била врло једноставна, а хор, музичари, и учешће свих учинили су заједничке молитве пуним дубине. Поред Тезејских песама на неколико језика, певане су такође и две песме из словеначког репертоара. Француски 16-то годишњак то описује:
Последњи ручак је подељен у парохијама домаћина, са породицама и младима. Било је тако лепо видети различите генерације које деле ланч пакете, деца, старци, младих странци. На крају сусрета, љубљански надбискуп је поздравио све учеснике на завршној молитви у градској катедрали, а онда је дошло време растанка. Брат Алојз је искористио прилику да се свим срцем захвали породицама и људима из парохија домаћина, као и бројним волонтерима који су учествовали на сусрету. Валерија из Белорусије овако сажима сусрет:
|